Otadžbina

БЕЗДУ Ш ННЦИ

571

1'а чекај по две, по три године, и најпосле, кад човек поиска своје, а он хоће пред светом да те обрука — каже : <( није толико" — (( надпис'о си ми !..." Знаш шта, газда Пуро — од овог нашег посла не може ништа бити !... Платн ти мени оно старо! па онда ни ја теби крив, ни ти мени дужан. —

Сиромах Пура ! шта је имао муке, док је мало ублажио газда Вула Брбу. Морао је на све пристати, што је тражила ова сеоска пијавица. А шта је знао друго да чини ? — Био је, по несрећи, још узгред позвао неке своје љубавнике да му довече на вечеру дођу ; а овамо није му се десило у кући ни чаша ракије, ни трунка каве, ни груменчић шећера, ни кашичица слатког, а о другом да се и не говори, без чега се не дочекују знанци и пријатељи.... Његова је опет кућа одавно чувена с добра дочека у свачему. Истина имао је још нешто стоке ; али за њу нико и не пита. Д да је даје онако џаба — ни то није право.... Шта би комшије рекле ? Рекли би : Пура поче баш са свим да раскућава и да упропашћује ! — (( Бољесе мало .и задужити, но да ми то људи рекну" —мислио је. Еле он саже врат и закрсти облигацију, однесе је у Богатић капетану и иотврди. Рачун је изнео на шест стотина и деведесет гр. чар. Од толико је и облигација начињена. Ево тог рачуна: Од старог дуга 241 гр. и 10 п.

Двадесет ока вина Десет ока ракије Ока шећера, . По оке каФе . Моруне 1 . . . Пет оканика хлеба] Пб оке зеитина

80 50 10 12 15 15 8

1 Моруну мор'о је Пура купити за Ћату, и ако је часнв пост.