Otadžbina

570

БЕЗДУШНИЦИ

•— Бр.... та већ куд је све, нека и то иде!... Ти си мој човек: да је ко други, не би га на тај рачун ни у дућан пустио; а овако — тежи хатар од силе!... Него знаш шта, газда Пуро ? — ти ниси писован — облигација се мора потврдити код г. капетана ... штаћеш? — так'и је ред.... Само сад да видимо рачун колико ћеш пара, шта ћеш од еспапа да узмеш, а стари се рачун већ зна.... Стани бога ти баш да видимо, колико ли оно беше?!... То рече, па скочи и доиесе протокол. Отвори га претура лист, по лист — док нађе : — Бр.... ево, газда Пуро ! ост'о си ми дужан равно 241 гр. и 10 пара.... — Шта је теби, газда Вуле, данас ?! какви те нашло двеста четерест и један грош и десет пара?!.. Види ти то добро! ту не може више б г *ти од сто четерест и један грош и десет пара. Ја добро памтим — као да је јуче било — ти си ми сам казао, да је толико било колико ја кажем. Газда Вуле се опет насмеја. Наточи чашу па пружи Пури: — Бр.... да ми ко други каже , ја би рекао : хоће да аши; али се теби, газда Пуро, чудим ! — ти си то ириметио !... Ево видиш, брате, како је онда записано, тако и сад стоји.... Ваљда сам ја овде доспео да своју душу за сто гроша грешим, а особито код — <( својих људи"!... Овде је газда Брбо нарочито ударио јаче гласом. — Е вала, газда , ја не знам , нисам се никад ни за што заклео; а ту би, чини ми се, своју главу заложио — да није толико било.... — Бр.... ето видиш, па ти веруј људма! повика газда Вуле са свим другим тоном.... Ја сам се сто пута клео да ником ни паре не дам на вересију — па ништа, опет ме ђаво носи.... Нека, тако мени и треба ! — Кад коме ;нужда дође, он ти се пренемаже — обећава златна брда — док не измами што му треба; а кад измами — онда