Otadžbina

СМРТ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ II СИНА МУ ВЛАДИСЛАВА 583

Ђурине излази и то, да је краљ Владислав био још жив 1276 године ." Како и за што не вели ! Ево Ђурових речи из те листине, у којима се спомиње Владисл&в. Он вели дубровчанима : „скдл с» ходнлн мон г.н11данк, ке е д д л к к |1 л л «• К ааднслак [> мћи« н мосн жеит. Л СК06Н К1 >С ()Н. П(И»Д1> КЛШћ Г (»ЛДћ ; П 0 /, Л II 0 К !, Л II 1. Г( \ Д V Крошл 30 Како то сад излази из ових речи да је крал> Владислав био жив кад је листина писана — ја не знам, а г. писац не вели ништа. Све што из ових речи може изаћи о животу краља Владислава то је : да у то време није био жив I — и ништа друго. Ево како : Урош није са свим истиснуо био Владислава из управе. Владислав је задржао себи приличан део државе, у коме је владао као краљ, приставши на првенствени положај Урошев. Његов део јамачно је био тако звана (( Длдшл1[Ни, Трар.оуннш н ^дхдшнге. 13Марта1252 г. дубровачки посланици код (( крал>а Владислава" сведоче у распри његовој с Павлом Лавом, кнезом лешким. Улето1253 г. спрема се Урош на Дубровник у савезу са братом својим Владиславом. Дубровчани ^говарају противсавез с бугарским царем против Уроша (( н врлтл м о у Кллднсллкл." На књигама српским писаним у та времена стављају се записи : да су гшсане „кк днн бдлгоки(и>нлго крлда Оурошл нкрлтл м о V крлмлКллднсдлкл." 31 До смрти Владислављеве, као што ћемо видети ниже, Урош је био само н г оспо двстк01М01ИТНН крлдћ", а тек иосле тога и „сћ когомк слмодрћшћЦћ к*>се срцкске ^емде н помо(11. ске. в — По томе, они жупљани Ђурови , које му је дао био Владислав, а који су да како били ш његове околине, те из дела Владисављеве државе, нису могли ићи на Дубровник по ^лпокидн крллл ЈЈрошл: до ио смрти Владислављевој, кад је Урош иостао с л м о д (м> :к 1.1| к ввсе срккске ^емде н поморћске! Док је Владислав био у жи30 Моп. Вег1ј. р. 54. 31 О свему томе види у «Нек. хј он. нитања» с. 9—10.