Otadžbina

584 СМРТ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ И СИНА МУ ВЛАДИСЛАВА

воту, те владао, измеђ осталих. и „ иоморском земљом", Урош није могао водити ратова с Дубровником до у савезу са (< в р д т о м ћ моу К л д д н с л д к о м ћ", као што видесмо. Ето шта једино излази из Ђурове листиие односно смрти Владисављеве, кад се листина критички прочита! Но , излазило ово шго сад изведосмо , или не , — тек, свакојако: не излази ни којим начином да, је у то време Владислав биожив! Само двоје може бити : или да излази то што ми изведосмо, или ииихта — односно живота Владислављева! Али г. Ков. није се уставио само на овом. Узев листину Ђурову за повод, и рекав оно што наведох, надовезује : ЗЈ «По потпису Милутинову на једној повељи, 1 мени се чини, да се он за живота очева није звао краљем и ако Енгел још 1 260 зна за 1гез ге^ез ех 8егу1а * него тек од како је Драгутин иостао врховни краљ сриски, дакле послије 1276 године. Ако би се ова умјеснаиретиоставка обистинила, онда би нам једна повеља Милутинова 3 још јасније посвједочила , да му је стриц Владислав умро послије 1276 године. У овој повељи казује Милутин, да му је као краљу, но не и самодршцу, Краљ Владислав на смрти својој предао задужбину своју Милешево «1егол;е (храм) когсестшш! уловћувсквшн крдсотамУн »крдшенћ н селн н кллхм мклдстГн прљддкк мни ск г.огоив господсткоучоштоумоу тогдд КЦДЛ10 Н ПДК1.1 СК КОГОМћ сдмодрвжкцд всен сцвкскУн ^емлн н поморскУн Стифднк Оу(>ошо1с, — влдженоум) ско:о доушо^ кћ ро\-ЦЦ лнжнмомоу Хрнстоу придш." 4 Како се Владнслав Јуна 1281 сномиње као мртав, 5 то је он умро негдје између 1216 и 1281 го32 Год. III. с. 431. Господннг. ДлЛ1,МЛ||Н1Г..Т()Дф«И1,1(€ II ^Л^1\Г,МН1е. — Глаоннк XXVII. с. 187.П «2. Еп§-е1 III, 2 28. — Овв је године имао Милутин само 8 година. МигаЦ, Оћгоп. Ву2. II. 471.» «3 Моп. 8ег1з. 71—73.» »4. Моп. бегБ. 7*2.» «5. Кас1. I. 13 5.»