Otadžbina

Н А ГРА.НИЦИ

613

ту битку нема поузданих „тактичких појединости," па је прича само с ово кеколико врста: „У 8 сахата из јутра отпочела је цела турска артил>ерија своју ватру, која је трајала 4 сахата. За тим су колоне пошле напред, нарочито на левом крилу, и око 4 сахата после подне почела је српска војска одступати у потпуно растројеном стању. У седам сахата у вече беху сви српски шанчеви на левој обали Мораве — осем мостобрана, у турским рукама. Турско лево крило стигло је на Мораву код села Трљана. Сва српска села у околини бојишта до Мораве буду одмах спаљена " 1 И то је све што г. Мајерс има да прича о турском јунапггву 20 - ог августа! Да идемо даље. Целу ноћ је наша пољска артиљерија одлазила из Алексинца у Делиград. 21- ог августа од ране зоре до мрака беху закрчиле наше иешачке и коморџијске колоне цео друм од Алексинца. до Делиграда, тако, да Турцима на прћиловичким и адровачким висовима несу требали никакви дурбини, већ су се могли голим оком уверити да ми напуштамо Алексинац, и да концентришемо све наше снаге у ДелиГрад. Па не само то, него су у турском главном стану, као што се из Мајерсове књиге види, врло добро знали, да је у Алексинцу остало врло мало војске. Па кад је тако, кад је главни разлог Абдул-Керимов за рокаду Ахмед-Ејубовог корпуса био тај, да са сједињеним силама нападне Алексинац , с јужне и западне стране на којима нема никаквих Шуматоваца, за што после сјајне победе 20- ог августа, која је „растројила" српску војску, која ју је „отерала у бегство", за што изостаде тај главни напад, за који се толико спремала турска војска? Овде бар несу се могли турски команданти изговарати да немају довољно трупа. да би се

1 У Мајерсовој пом. књ. стр. 42.