Otadžbina

«14

Н А ГРАНИЦИ

увалили у велике тешкоће због набавке хране за војску овде се не би удаљавали од Ниша , нити би излагали своју одступницу каквој онасности. Или, ако им се чак и јужна и западна утврђења (само један шанац израђен на двоје на троје у виноградима више Алексинца поред пута за Делиград) учинише сувише „гескт^аМе" да би их тако с места напали, што не послаше 21 - ог августа са мо десети део своје регуларне и черкеске коњице да прегази Мораву, кад је чак и доктори могу прегазити, па од оних недогледно-дугачких српских колона, које су се ваздан 21- ог августа вукле мртве уморне по друму од Алексинца до Делиграда, начине качамак, да се напљачкају оружја, џебане и хране, да не оставе Черњајеву ништа за организовање нове одбране? Историку турске војске наметала су се та питања, и он у место описа саме битке 20- ог августа посвећује читаву главу „последицама прћиловичке битке. и Да видимо шта вели он. „У ратној историји мало ће се наћи битака у којима је победилац тако доцне сазнао сву замашност своје победе, и у којој се тако мало користио њоме, као што је то било код турске војске са битком од 20- ог августа. Јер то чак и Срби признају као несумњив Факт да је отоманска војска тога дана одржала одличну победу, да је отпор, који уједињена и концентрисана српска војска тога дана 1 противустави турском нападу, беше сломљен и да је српска војска, приморана да напусти леву обалу Мораве, још исте ноћи између 20- ог и 21- ог одступала са својом главном силом готово бежећи. С друге стране мора се констатовати, да је главна команда турске војске у вече 20- ог истина знала да је турска војска победила, али да није ни слутила, у какво растројство беше довела српску војску та борба од 10 сахата. Тако исто 1 Јес, јес, г. Мајерсе, ми смо тог.ч дана бидп страшно кондевтрисали нашу војску, ала не против ваша два корпуса, него на М^тејеваима, на топовичким висовнма, и у шанчевима адексиначким и делиградским на које нико нијо нападао.