Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

615

није главна команда знала ни за ту околност да је непријатељ у вече '20- ог напустио сва своја утврђења на левој обали Мораве осем мостобрана алексиначког. Да није случајно Ахмед-беј са његовим Козацима (?) и ратоборним Черкезима, и то по сопственој иницијативи, предузео 21- 01, рекогносковање у моравској равници, и да на своје велико изненађење није нашао три главна српска редута на левој обали Мораве (? ' !) напуштена и да се није приближио самоме Алексинцу на пушкомет, Ахмед-Ејуб не би ни 21- ог августа знао да су Срби напустили леву обалу Мораве. То је у опште једна слаба страна турскога ратоводства, што не уме да се користи задобивеним успесима, него из начела после сваке победе било с основом или без узрока даје војсци неколико дана одмора 1 а тиме се непријатељу даде времена да се опорави од последице своје поразе. Што се одмах 20- ог у вече није увидела замашност победе и што се није одмах експлоатисала, то се још може извинити мраком , у који је борба свршена, 2 али што се сутра дан није предузело ништа да се изгубљени додир с непријатељем опет задобије, што се ништа није урадило да се темељно сазна ситуација онога даиа па да се према њој турска војска користи деморализацијом српске, те да одмах нападне на Алексинац или на Делиград то је погрешка грдна. Да је Ахмед-Ејуб-паша :< 21- ог ав1 Тај одмор, г. Мајерсе, после прћиловичке бвтке износи некаквих 18 длва. Да ли су вам се труое добро одмориде од напрезања 20-ог августа? Изгдеда као да смо вас доиста тога дана мало — уморили? 1 Како, за бога, кад кажете сами да је српска војска побегла још у 4 сахата после подие ? У опште, драги колега во списатељствјо, тај ваш мрак од 2 0-ог августа као дч је рођена брат оној славној магли код Хлума у Чешвој, која је стекла тако жалосну знаменитост у историји вашег аустрвјског ратовања с Прајзима 1886 голине, када је малено краљевство прајско далеко брже стало ногом за врат аустријскоме царству, него што је отоманско царство успело да дотера ло дувара малену српску кнежевину. 3 Зар се Абдул-Керим већ ннситио тактичног вођења, па задовољавајући се управљањем у стратегијском смислу, опет сео на каруце и отишао у Ниш? Сигурно је тако било, јер ето опет видимо Ахмед Ејуба као главног ком&нданта и то сад над оба кориуса.