Otadžbina

618

Н А ГРАНИЦИ

могао очекивати да ће по њега добро испасти, и што је своју недисциилинисану војску изложио разоравајућим уиливима једне битке, која је у капред спгурно изгубљена била. С друге стране опет, победа отоманске војске 20- ог августа истина је дала новог доказа за ваљаност турских трупа, али у војничком обзиру само је нанешена непријатељу материјална и морална штета, али земљишта се није задобило са том битком бог зна колико. Победа је била дакле само тактичка , и није била ни од каког уплива на општу војну ситуацију на ратишту. Да- је Ахмед-Ејубпаша 20- ог августа обновио напад на Алексинац. за цело би му било лако код онако морално утучене и растројене српске војске, отети Алексннац , а тиме би једним ударцем изменио изглед целе војничке ситуације". 1 Ово довде доказује да је историк турске војске и трубадур Черкеза, г. Мајерс, учен оФицир, и његова се разглаголствија могу с интересом читати. Али њему није довол>но да буде (( објективни )> војнички критичар, њему није доста што је показао како би турска војска још одмах иос!е прћиловачке битке сатрла нашу војску, и узела нам и Делиград и Алексинац, да је радила онако као што би он радио да је био на месту сер Кембала, тог инглеског ђенерала, који је у ствари био шеФ штаба у Абдул-Керимовој војсци, а не војнички аташе. Мајерс не оме ии тренутка заборавити да је дописник србождерских туркоФилских новина у Вечу, он не сме заборавити да га је <( Нова слободна Преса" за то послала у турски главни стан о своме трошку, да би сваком прилнком превазносио све што је турско, дакле чак и оне турске кораке, које он као образован војник мора да осуди. Начин којим он онравдава те турске погрешке, сувише је пнтересантан, да би га смео укратити мојим читаоцима Он призива у помоћ високу јевропску политику, да би оправдао своје љубимце.

' У Мајерсовој нњизи стр. 45 в 4<;.