Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

619

Ево како: (( Узрок, рад кога је главна комапда турске војске, пала у номенуту иогрешку, ваља потражити у непријатељском држању, које све јевропске силе беху заузеле против отоманске владе (?) и у страховању да ће за случај иоле веће српске поразе , за случај ма какве веће победе отоманског оружја над Србима, велике силе одмах умешати се у корист Србије (!!!). Одлучно држање Русије, која стаде слати Србији у помоћ и официра, и војника, и оружја и новаца, држање Аустрије која затвори своје пристаниште у Клеку, и променљива политика Инглеске , у којој је Турска очекивала поуздану пријател>ицу > све то беше потресло веру Турске у неутралност великих сила, у правичност њихове пороте, и све им је то дало убеђења да ће при уговарању мира бити сами себи остављени. С тога беше задатак турских вођа не да одржавају велике иобеде, него само да избегавају иоразе.' Ма колико да је и с војног гледишта нужна политичка обазривост опет не беше никако нужно допустпти јој толики уплив на војничке операције , који је укочио акционску снагу војске, и учинио немогућим сваки позитивни успех." Дакле што цела отоманска војска толико мосеци није могла да савлада сељачку војску малене кнежевине Србије, то је крива висока политика великих јевропских сила, које су тако симпатисале са Србијом! Благо читаоцима, којима г. Мајерс може тако што да поднесе. Јес, нама је долазило помоћи , нарочито санитарне и доста оФицира, али то беху добровол.ци, које су нам слали приватни одбори из Русије. Руска држава као држава држала се потпуно неутралности. А што се тиче осталих великих сила, то ви, г. Мајерсе, као новинар, најбоље знате , како је Аустро-Угарска свечано изјавила да ће Србија остати вазална држава са садашњим границама 1 У поменЈтој књизи отр. 46.