Otadžbina

ДЕСГ10Т СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

649

Најпосле, осећајући се довољно јак, Муса са својим четама појави се под самим градом. Тада доглавници Мусулманови, којима је омрзла била његова влада и досадило живети у вечном страху од енергичког Мусе, отпадну од њега и с целом војском јавно пређу на Мусину страну. Кад о том јаве Мусулману, он са неколико својих пријатеља нагне бегати пут Цариграда, али га у неком селу ухвате и удаве (5 јуна 1411, Летописи и Орбин). 3 " Кад се чуло у Србији, да је Муса постао султаном, деспот Стеван пошље оног истог посланика, који је негда ишао к Тамерлану (Аидин-Радослав), да му честита ступање на престо и да захтева извршење уговора, <( јер је његовим пријатељством одолео" противнику. Нови султан, освојивши Једрене без српске помоћи, држао је можда да га не веже уговор од 1410, па одбије српске захтеве; шта више, отпусти деспотова посланика с неким претњама („жестоклга нвкш отв увстн окгавн!?!."). „Квсерл^оуммш" Радослав, врати се у Србију, извести Стевана о одговору М.усину, па дода: и С њим се не може другојачије живети, до ратом V 0 Према Грцима, који су непрестано држали страну Мусулману, показао се Муса још опорији. Чим се у власти утврдио, поиште од Манујла данак, који је Бајазит примао, и све земље, које је Мусулман Грцима уступио, и припрети ратом, ако његове захтеве одбију. У овој нужди цар Манујло понудн савез најмлађем сину Бајазитову, Махомеду, који јо у Азији владао, и позове га против Мусе. Међу тим, да би што више задао посла Муси и његову снагу иоцепао, Манујло прогласи за цара младолетног сина Мусулманова, Орхана, и пошље га у Силиврију. Но Муса му и не допусги да изађе на суво, % 89 Гл. Х1Л1, 299 — 300. Чулновато је, што Хопф пише (1. сг4. 74), да се до 15 маја 1410 чуло у Млетке, да је Муеулман погинуо, кад ое у одлуци млет. већа, од 8 августа 1410, о њему говори као о живом. Гл. XII, 300. 40 Гл. Х1Л1, 301. При повратку орпеки је посланик пренео кооти Вука Лаааревића у Србију.