Otadžbina

ДЕСНОТ ОТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

651

браћом близу грчке престонице и сврши у корист Мусину, и ако се победа у почетку клонила на страну Махомедову (Гл. Х1Л1; 303, 306). По што се Муса вратио у Дренопољ (Одрин, турски Једрене), Махомед, вероватно по договору с Манујлом и Ђурђем Бранковићем (који је заступао ујака), крене се с војском из Цариграда к Серу, у намери да одатле продре до Србије и узме помоћ од деспота Стевана. Он се надао, да ће лако извршити ову намеру, будући су уз њега пристали били : Богдаи (у нар. песм. Југ Богдан), господар земље између Сера и Вардара, и два Мусина одметника, Јусуф, господар „Костаитинове" земље, и Игит, „крајишпи" војвода у Скопљу. Ну кад је дошао до Марице и видео да је не може преКп, јер је била јако надошла; он се вратио, гоњен до некле од Мусе, у Цариград, а за тим је прешао у Азију, да се бије с Џунеидом, који је на његове земље напао био (Гл. ХГП, 30"3 —304 ; упор. Сћа1с. IV 179). Због Махомедова повратка у Азију морала се вратити за границу и она војска, која је састављена била од чета деспота Стевана, Јусуфа и Игита (а можда и Богдана) и послана у сусрет Махомеду. Врло је знатна, и ако усамљена, сведоџба нашег Костантина: да је с овом војском десиот С'1еван послао био — без сумње у истој цзљи у којој цар Манујло Орхана у Солун — Муратова унука а сина Сауџнјева, 41 ирогласивши га најпре за цара турског. Штета што на.ч Костантин није казао име овом претенденту, нити шта је било с њиме после повратка с југа српско-турске војоке (Гл. Х1Л1. 303). Међу тим Орхан изиђе у солунску област, нрогласи се за цара и са својим пјзисталицама освоји Вер (Верију) Ово је Костантнн Дејаиовић , чија је држава допирала до Карадага (Ц[)не Горе), Рујана и Власине и у којој су главна места била: Жеглпгово (код Кумановл), Велблужд. (сад Ћустендил-бања т. ј. Консгаитниова Бања/, Кр&тово , Стрцмица, Петрч и Штиа. 43 Оауџија је погубпо Мурат 1385. Из турскпк извора не види се, да се женио.