Otadžbina
ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕБИЋ
Сада пак, што нам величанство ти писа за лађу, да вам је дамо за ваше властеле до Млетака, нека зна госиодство ти, да на божју част и господства ти, дадосмо лађу о на,шем трошнгЈ, и када дођу властели ваши. могу поћи." 1 " 5 Да је деспот Стеван живео у прпјатељству и с Влашком, види се по усрдном дочеку, који је нашао код војводе Мирче, кад се враћао (1410) из Цариграда, као и по томе. што је српски посланик иутујући у Азију (1413), ради сигурности, кроз Влашку прошао. Да се овп добри одношаји датирају још из раније, доказује Стеванова повеља, којом је, крајем 1405, повратио влашким манастирима, светој богородици на Тисменој и св. Антонију на Водици , који су подигнути (< помоштио Бдлжениаго роднтелга" РБегова, —- десет села на доњем Пеку (Триброди, Крушевица , Варич , Бикиње , Пониква, Изворац , Дражевац , Духовци, Хаиовци и Попорате), која су, услед ратова, к к1» ^аштУе н ^лпоустше конбуно " претворена била. Од Стсванових одношаја према Угарској остало нам је да споменемо још само то , да је краљ Жигмундо, 1411 године, обдарио Стевана у Угарској градовима Сатмаром и Неметом (Мијат. Т>. Бранк. 31), а у Босни сребрничком облашћу са знатном трговачком и рударском вароши Сребрницом. 65 По себи се разуме, да ]е Жигмундо учинио тај поклон Стевапу више из политичког рачуна према Босни . него из осећања захвалности на ; учињеним му услугама у босанској војни. Овај уступак босанског земллнпта Србији још је јаче затегао и оиако већ норе63 Нуц. I, 92 — 93; прим. стр. X, где дознајемо, да је лекару допуштено било, да три месеца може остати у Србпји, и да му се за то време аеће одузнмати плата в 64 Ова повеља находи се у држави. арх. румунској, а објавио ју је В. Т. НајЈеи у Агс1пуа 18*опса КотапЈе!, 1, 17. Издавалац је прочитао .јгЗЦДе. годину у место ^ 51|Д" , која се потврђује и инјиктом .1Д. Упор. листину од 2 дек. 1-405 у Моп. 8егђ. 269. 65 Ј1гес. Напс1е1з81;г. 39, 50, 80. На основу нејасне сведоцбе Костантинове пређе сам мислио, да је Стеван заузео Сребрнипу 1412 (Год. III, 420 —423).