Otadžbina

680

ШТА ЈЕ ТО МОНИЧАМ?

више Епикур је изриком одбијао од еебе да његово учен.е води само уживању и благовању, говорећи: да он може крај сува хлеба и воде бити срећан и задовољан као Зевс. Леки у својој моралној историји Европе (стр. 159. I. св.) вели : Фактје, даје Епикур био беспрекорног карактера. Лукрецијус је називао Епикура богом пред којим су богови народии ништа. Церес — вели он у цитату Лекије (стр. 179), дала је људима храну и Бакус вино али Епикур дао је основе добродетељи, Херкулес је победио чудоваште а Епикур пороче." Хекел је у својој „Природној историји цозтаља" (стр. 29 — 30) врло лепо окарактерисао природњачкп и етички материјализам. Ј1од именом материјализма обпчно се мешају две сасма различите ствари — природњачки и моралпи материјализам. Природњачки материјализам није ништа друго до монизам, и он у основи својој не доказује ништа више до то : да све у свету бива природним током, да свака радња има свој узрок. Он ставља, нада све појаве каузални закон, или закон иераздвојнога: узроке и радње Он одсудно отура сва чудновата веровања и све побркане појмове о ванприродним дога^ајима. Он нигде ни у једно.ј области људскога сазнавања не трпи голу МетаФизику, већ свуда само Физаку. Он зиа да је снага, материја и облик повезапо међу собом чврстим и вечигим паФтама. Научни материјализам одавно је већ освојио на целоме пространоме земљишту анорганске природпе науке у Физици и Хемији, Минералогији и Геологији, те данас иико не сумња у његово научно право. Али је саевим другаче у Биологији, у органској природној науци којој је научни материјализам са свију страна анатемисан, а на место њега стоји богословска догма или бледа и бедна метафизичка авет што јој на шупљој лобањи пише: животна сила. И кад можемо джазати да цела природа око нас није распарчана и процепана, већ да је цигло једна целина ; да вечити вајкадашњи велики закони владају подједнако у свима њезиним појавима : у животу биљке р животиње, у слагању кристала н у цокретачкој снази водене паре, — онда ћемо и на целокупноме земљишту Биологије задржати с једнако права ово наше монистичко гледиште. А да ли ће га ко год напасти као и „материјализам 11 или неће — то нас се не тиче У том је смиолу сасвим материјалистичка цела егзактна природна наука и каузални закон на врху њеноме". „Сасвим је другачији морални или етички материјализам, који са природњачким никакве везе нема. Тај тобож прави материјализам нема у своме практичноме животу никакве друге цељи до само пречишћено и овејано уживање. Он се расиаа у једној мисли да тек чисто материјално уживање може човека усрећиги. Па не могући да га