Otadžbina

698

к њ И Ж Е в н о с т

њиховој маси саопштепи? Ова последња претпостовка билаје најпре једина у науци усвојена и дуго је под именом немерљивих флујчда узимато више посебиих Флујида : један за топлоту , други за светлост, два за магнетизам и два за електрпну. Али је оиа теорија с дана на дан све већма губила вредност. У данашње пак доба она је замењена другом двојном претпоставком: 1-во претпоставком о једном једитом скроз еластичном Флујпду, етаргЈ, који не само да је распрострт у свој васијони , мего и масу свпју тела прожмава; 2-го претпоставком о особитом покрету молекила материје, покрету, који је сблмком и брзином промснл.ив, и који се етару саопштава: такав и такав покрет одређене врсте чина топлоту; такав и такав живљи покрет чини светлост; други опет ло облику и карактеру другачи покрет чмни магнетизам и електрину. У овој теорпји која је позната под именом динамичке теорије не само да атоми тела предају покрете етарским атомима , већ и ови последњи предају своје покрете првима, тако да су атоми тела и атоми етарски, једно за другим врела и аримаоци покрета. Тако дакле сви фмзични појави сведени тако на један једити механички узрок, нису нису ништа друго до преображаји покрета. Са овог новог гледишта на појаве потекла је једпа огромна претпоставка — претпоставка о узајмици и јединству физичких сила. И заиста што се човек већма удуби у проучавање физичких појава све му већма ичлази на аидик , да се не само гхокрет п|-етвара у топлоту, и топлота у покрет, него да и топлота производи светлост и електрмну, а да ова последња сила производи топлоту, светлост, магнетизам и нокрет. Из овог превода и превода г. Видаковића читалац је могао лако спазити провалу која раздваја г. Видаковића превод од Гановог дела, која раздваја Физику као науку од онога што је преводилац горњег дела назвао науком Не само да се из превода не види свеза међу природним силама, коју је аутор онако лепо насликао, не само да се не види свеза међу етарским и материјалним атомима , него се не види ни она свеза , која се зове логички ток мисли .... Али да пођемо дале. Видаковипев арееод: — „Еластичност " Еластичност је следство зближења молекила, које мења телу облик, и код чврстих тела доказује се овим огледом. Кад мраморну плочу нагаримо гаром од лампе па после лагано метсмо на њу куглу од слонове кости, изаћиће на кугли црна тачкица на оном месту, којим је стајала на нлочи. Пустимо ли пак куглу да падне на плочу , изаћн ће на пој у; место тачкице црна пега, и то све већа, што с веће висине куглу пустимо;