Otadžbina

566

БОРБА ЗА ОПСТАНАК

Још један принцип истиче непосредно из нове науке. Свака биљка и животиња гледа да одржи иди постигне равнотежу са другим телима, т. ј., она хоће да живи што је могуће пријатније. Тај принцин обухвата и поделу рада Опстанак је само могућан, кад све особе, као и њихови сопствени органи, не врше једно исто. Још нам ваља да напоменемо неколико најважнијих резултага , које има људско друштво од борбе за опстанак Сад разумемо зашто је немогуће сувишно умножавање становништва, јер смо видели у целој природи, да живот једнога зависи од смрти другога. То важи и за нас. Кад у каквом пределу или држави становништво тако нарасте, да храна више не достиже, онда за неко време престаје растење. Томе престајању не мора бити узрок глад, која смрћу десеткује становништво, но може се помоћи исељавањем или увозом хране са стране. Али то није могућно за целу земљу, јер ту се не може помоћи исељавањем и увозом хране, но ту смрт влада док не рашчисти и не остави толико, за колико хране достаје. На место угинулих генерација, долазе друге боље, док опет не дође време, где сразмера између становништва и хране није повољна. Тад смрт опет регулише ту сразмеру и тако иде једнако, кад год се укаже потреба. У свакој такој борби између смрти и живота — између хране и становништва — подлеже смрти што је горе, а боље, способније за живот, остаје. Далеко би нас одвело, кад би још изближе хтели да определимо борбу за опстанак у човечијем друштву. Довољно је знати, да је има и код других животиња и да човек тако се исто бори, као и друге животиње и и биљке. И он је од колевке до гроба у борби за опстанак .