Otadžbina

ПОПИС ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 59-7 свега годишње у проценту 110 варошима 13.672 1.709 5,19 по селима 26.571 3.32,1 18,61 у опште 40.243 5.030 9,90 Овако знатно напредовање писмености у сеоских становника, и> у тако краткој периоди, има се приписати једино основној школи, коју је народ српски вазда тако радо подизао. Ми ћемо мало даље показати, колико је у овој периоди подигла основна школа п^смених у сваком округу посебице, а у следећој табели изложено је стањепо попису од 187 4 године.

Округ

Број писмених

На 1000 становника долази писмених

варошана сељака

у опште

! варошана сељака

Шабачки ...

3396

4577

7973

368,4

65,2

Крајински . . .

2445

3229

5674

136,3

49,2

Црноречки

1270

2889

4159

265,6

53,8

Пожаревачки

3745

7164

10909

261,0

49,5

Крагујевачки

3456

3855

7311

369,5

39,2

Ћупријски . -

3144

1065

4209

267,2

20,6

Чачански

1803

2321

4124

367,0

39,4

Смедеревски . -

1995

2190

4185

295,0

34,3

Београдски . .

371

3303

3674

238,1

47,0

Алексиначки

1489

1432

2921

206,5

28,2

Ваљевски .

2108

1954

4062

322,0

24,0

Јагодински

1263

1907

3170

288,0

28,8

Крушевачки .

2069

1365

3434

349,5

19,2

Ужички . . . .

2047

2910

4957

324,4

26,9

Књажевачки . . .

1173

1478

2651

339,7

24,9

Подрински

881

1298

2179

281,0

26,4

Руднички

492

1481

1973

450,5

28,7

Варош Београд.

13.474

13.474

488.1

Највише писмених има у вароши Београду, за тим у Гсрњем Милановцу. Најмање писмених варошана има у округу алексиначком и крајинском. Писмених сељана има највише округ шабачки, а најмање округ крушевачки. У кнежевини Србији било је 1874 године на сто писмених варошана 11 писмених сељана , а у 1866 години само шест ! У 1867 годинибилоје у кнежевини Србији 378 основних школа, а на крају 1874 године било их је 517. Једна школа долазила је