Otadžbina

598 попио људства у кнежевини срвији 1866 године на 3218 становника 1874 године на 2619 „ У свима основним шкблама било је на крају школ. године на једну школу долази ио 1867 17.407 ученика 46 ученика 1874 23.278 „ 4о „ С& бројем школа увећавао се равномерно и број ђака. Много је значајније то, колико је ђака изишло из школе свршивши потпуно цео проиисани течај. Број ђака, који су свршили трећи (у селима) и четврти (у варошким школама) разред основне школе износио је годнне свега од 100 ђака на крају год. 1867 4.059 23,32 1874 5.453 23,43

Из овога је јасно, да је било потребно народу оних 139 основннх школа, које су подигнуте у периоди од 1867 до 1874 године, јер иначе не би остала она равномерност како у броју школу походећих ђака тако и оних, који је после свршеног течаја остављају. Основна је школа од велике користи по народ; од ње ће народ имати још веће користи, док се само поправи и уреди стање њезиних учитеља ! Као штоје напред казано, по попису од 1866 године било је у кнежевини Србији свега 50.796 писмених. За осам година, т. ј. од 1867 до 1874 године, свршило је основну школу 38.502 ђака, и то 33.101 ученик и 5.401 ученица. Према-томе број писмених у 1874 години износио би 89.298. Међутим, каошто знамо, нађено је 91.039 писмених, дакле 1741 више! Овај Факт најбоље доказује, кошко има истине у тврђењу неких „ државника <( , да већина ђака, изишав из школе , лако заборавља што је у школи научила. Не да се порећи, да има доста таких случајева, и да се може научено заборавити, кадјеузета могућност за даље развијање образовања; но и то ће све више изчезавати, кад већ и данас има сваки довољно прилике и иотјребе, да се при општинској самоуправи користи стеченим знањем писмености. Има доста округа , у којима је пописом од 1874 године нађено мање писмених, но што би требало према броју школу свршивших и броју писмених у 1866 години; али има опет округа, где је писмених више нађено, но што би требало, као што се то види из овог црегледа.