Otadžbina

ЗЛАТНА ГРИВНА

613

Трнко. (водећи је аа собом, за с-ебе) Ако ЗНа ПОТанко НрОШЛОСТ, пропао сам. јперункп) Што год усхтеш — све ћу ти учинити ! Само хајдмо брже. Перунка. (за себе) Од страха тресе се као трска... Користићу се што год више узмогнем, — а — Војислав је сирома... Све иде као што сам ја желила. Трнко. (у исто времеј Хајдмо брже ! (за себе) То не сме остати у његовим рукама, па макар се послужио и крајњим средством. Како их пажљиво разгледа... Ако ми ухвати траг! Зло ио мени! Најсигурније ћу бити, ако се и њега опростим за свагда... за свагда,... (уплашено) Брже на посао, док не буде доцкан. (Перунки) Хајдемо ! Перунка. Ти си нешто са свим убрзао, — само се узми на ум ! Више ме нећеш изиграти. (пође) Трнко. Остави се старих зађевица, — него хајдемо ! (°ду) Војислав. (који је дотле окренут реци разгледао пажљиво иарчад, — у највећем узбуђењу) Не, ја се не варам. С поља злато, а изнутра истоветно са ОНИМ ОПИСОМ у очевом писму. (претура по џеповима) Куд сам ја то део, заборавих да ми је одузето при истрази. Па ипак ја се пе варам, добро се опомињем шта сам читао, јер то беху речи мога несретног оца, које је он са дрхћућом руком написао и оставио у аманет свом сину као једино наслеђе... Наслеђе да спере окаљану част... То су речи које ће остати на свагда дубоко урезане у моме срцу... Речи, којима свет неби веровао, али сад... сад сам ухватио траг... сад ћу ја тај свет ипак уверити. Да, ја ћу скинути образину ОВОМ ниткову, — ОН је тај И нико други. (састављајући парчад тргне се) Ха ! Каква мисао ! Јест, не варам се, она гривна са које се криви Милунка , вели да је његова , добро се сећам како изгледа, баш као и ова. Можда су парице — једнаке, а онда би била лажна као и ова. И онда — (мисли сеј Чудновата сведоџба моје газдарице највише је терети, — па сад ово шуровање с њом, ова парчад. — Не, то би било грозно! (метне руку на чело) Чисто не могу да верујем, — па ипак, ипак све ми постаје јасније, ова црна слутња — заједничка завера. — Али шта да мислим онда о њеној жртви са које сам иуштен на слободу ?! Боже, боже! Извели ме из овог лабиринта ! ( 0 пет гледа гривну) Нема излаза, једини ће бити ако ова гривна буде истоветна с оном ! Па тад, тад се и Милунка може избавити, — она се мора избавити као невина жртва његове подлости. То би била казна самог провиђења ! Са новим зличинством да се покаже траг и старом! 0 зацело ! правда не сме да буде пепељуга свакидашњег живота ! Сад брзо старој мајци (сетно) да је разведрим и охрабрим. (пође па се тргне) Боже ! Да грозног призора ! (покрије очи рукама)