Otadžbina

624

писма „отаџбини"

ховима иознао руске читаоце са Шилеровом романтичном појезијом. Али Жуковски је хтео да у својим преводима буде више оригинални творац него ћреводилац, с' тога његови преводи често изгледају као да су оригинални а не преводи. И у самом избору Шилерових списа за превод видела се намера романтикова, који је симпатисао само с романтичким делима генијалног немачког песннка. — Т. Б. Милер припадао је по својим симпатијама појетским у неколико школи Шуковској, али као преводилац , што се тиче тачности и верности превода стоји над Жуковским, као што се види из оних дела која је преводио и један и други. Т. Б. Милер преводио је многе ауторе и с' многих језика. Да наведемо само неколико аутора које је он преводио : Шилер, Уланд, Фрајлиграт, Тома Гуд, Хајне, Гете, Анастасије Грин, Колриџ, Цедлиц, Валтер Окот, Тибул, Мицкјевић, Шамисо, Бајрн, Кастели, Шекспир (Цимбелин и Мера за меру), Крузе, Миндинг, Хамерлинг (Ахасвер у Риму и Цар Оиона), и мн. др. Он је превео с немачког једини остатак перуанске књижевности, драму „Олланта". Та је драма најинтересантнији споменик старе перуанске појезије, написчн, као што кажу, концем XV века или у иочетку XVI. који је сачувао једаи калуђер домипиканац из XVII века. Год. 1859 основао је Т. Б. Милер недељни књижевно-хумористички журнал с карикатурама, „Развлечеше", које је издавао до евоје смрти. Сама смрт која је наступила што му је срце прсло, застала га је на цослу за тај журнал. Т. Б. Милер био је један од оних неуморних и даровитих књижевних раденика, који се нигде не заустављају у своме раду, који нигда за се не траже одмора. За то је он свагда, поред рада за свој журнал, ћреводио нешто од славних списа за ма који од великих књижевних журнала. Тако чак и у Децембарској свесци „Рус. Вјестника" за 1880 штампан је његов превод „Розамунде® а ве роватно скоро ће се штампати и његов превод драме „Кћи краља Рене-а, с< јер га је покојник спремао за штампу. Он је имао изванредно лак и силан стих. Ови његови радови како оригинални тако и преводи доживили су по неколико издања. Последње и&дање износи 6 великих томова, а кад би се скупила и она дела која је он изоставио из те збирке, и она која још нису штампана, изашло би још 2—3 таква тома. Читаоци „Отаџбине" могу помислити по имену Милер да је био Немац. Али међу руским књижевницима и научењацима има много правих Руса са немачким презименима. Тако је и Т. Б. Ми-