Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

635

говори о положају Арбаније после Вукашина, како су Млечани заузели средњу и северну, а Турпи јужну Арбанију. У трећем, четвртом , петом и шестом одељку говори се о пореклу Ђурђа Кастриотића Скендербега и устанку његовом на Турке 1443—1468 године На иослетку се у три листића прелази сва историја арбанашка од тог доба, до данашње арбанашке лиге. Видите ли колики је материјал писац збио у 85 стр. шеенестине! Први одељак (стр. 6—20) је увод у историју Арбанаса , који није имао куд краћи бити. Оно место, где се гсвори о арбаиашком карактеру, начину живота и др. ако није могло бити опширније , а оно није требало скраћивати и сакатити оно штоје о њима у „Кнежевини Србији" речено. Али то је споредна ствар, а главна је историја. Но ни она није боље обрађена. Због малог простора често су поједини догађаји или читава доба нејасно и замршено ирестављени. Тако немамо никако јасну слику о Арбанији после Вукашина; докле су владали Срби, докле Млечани , којим су опет делом самостално у:трављале поглавице главних племена арбанашких. И о главнијим племенима веома је мало речено. Пишчев 3 покушај, да изведе по реду догађаје, како су се развијали у Арбанији, започев од 1386 год. и том приликом упознавање у неколико и са чолитичком радњом Млечића у Арбанији , све до освојења турског, када и Млетачке земље у Арбанији , постадоше турска својина", тако је замршено изведен, да се може и десет пута прочитати, па опет не бити на чисто, како су дога^аји текли (стр.

На једном месту (ст. 23), објашњавајући љубав Арбанаса према Србима , а мржњу према Грцима , наводи овај пример : „За владе Томине, деспота јањинског, Арбанаси су јако били мучени од Грка. С тога , устану против Грка, а Тома, да би их умирио, мораде се са њима пријатељити, давши своју кћер Ирину на једног Арбанашког деспота, по имену Јована, сина Леосиноеа. Но и доцније, после тога, Арбанаси су много патили од Томе и његових грчких управника. За то се побунишо Арбанаси, и да би их савладао Тома, скупи повећу војску, године 1378, надби етонског, арбанашког деспота Гина Буа, а све заробљене, подели и распрода". Ми ништа не знамо ко је тај Тома , да ли је самосталан господар или намесник византијски ? А још мање знамо о „Арбанашким" деспотима : Јовану, сину Леосинову, и Гину Буу, јер се нигде на другом месту сем овде не спомињу. Изгледа као да је писац ово однекале узео и без икакве измене овде уметнуо ,. и није довео у свезу са осталим излагањем.

28-35).