Otadžbina

100

НАХИЈСКИ ГОСПОДАР

творили ћепенке, да им жестоко сунце, које ће се скоро помолити иза високих јабланова господар-Јевремовог конака, не сажиже еспапе, особито оне дрвене, који се витопере, и оне шарено-платнене, у којих је боја понајвише осетљива . јер је — лажљива. Али дућани нису данас притворени само због припеке , него и због изненадног збора, на који је нахијски господар позвао све домаћине и све домаћице. Прекрилио народ, мушко и женско, пространу авлију конака господар-Јевремовог ; неки тражаху и нађоше нешто мало хлада под дугим сенкама од јабланова, а већина стала на чистину, ћутећи, готово престрављено очекиваше власт да им каже чудну заповест , која им се свиђаше бити врло чудновата, по начину саопштавања, а немила због домаћица, које позивати на јавне скупове, не беше никад обичај српских старешина. Понеки намакао Фес скоро до обрва, хода, у врло кратким дужима, тамо амо, и тек овда онда погледом , који сече, одмери госиодарски двор од доле до стрехе; понеки опет скупили се у мале буљуке, гледају се и ћуте, махну главом, шапну по коју, накашљу се , да забашуре прошаптани, испрекидани говор, разиђу се , да се опет, после неколико тренутака, на заклонитијем месту, састану и прослове коју. А била су у том скупљеном свету и така двојица, која се, као дуси, налажаху свуда по пространом дворишту, иитаху се са сваким, придруживаху се свима и свакоме, заподеваху говоре, али их сви очевидно избегаваху, уклањаху им се с пута. У шабачком Посавл^у још су им имена знана, приповедач их није лично познавао , на не уме их ни приказати онако како би му налагале зле и опаке заслуге њихове. Неваљалце најжешће казнимо, кад им имена не помињемо, кад их, навалично, предајемо забораву. И ми, дакле , ова моја два неваљала земљака не ћемо ишчепркавати из заравњених и разграђених гробова њихових.