Otadžbina

НАХИЈСКИ ГОСПОДА.Р

101

Конак Господара Јеврема један је од онаких простих а врло складних дворова, какви се виђају свуда на истоку у богатих бегова. На средини, и на оба краја двокатне грађевине, с лица, испупчиле се полукуле, с многим прозорима на горњем боју; горњи, лакши кат, за неколико стопа испупчио се над доњим који је од најдебљег зида; кров, кроз који се промолили многи сасма шиљасти димњаци, завршује се горе сувише оштро. А из авлије опет крила три, а оно средње, као у сваког источног конака, претворено у лаку ћошку , на којој је негда седео господар Јеврем, а по који од његових учених догла.вника читао му странске новине и „полезне" књиге. То је било онда , у оно прво доба , доба слатког мира после бурних и дугих ратова. Данас по Китогу, чистом од Турака , ори се песма сељанака, које се журе Шапцу на чаршију; преко бојних поља мишарског и дубљанског мирно пара плуг ; близу равањског шанца , у гњилој и црноводној речици Засавици, мирно плове рибарски чунићи, а у лепом и још лешпим успоменама украшеном конаку покојнога господара, на горњој ћошци, ишараној тицама и јабланићима и другим символичним сличицама, седела је, дрмила је, смишљала је свако зло једна господарским рухом превучена гејачина , глупа , сурова, пијана. И тај глупи варварин, тај пијанац беше онда, у време нашега приповедања , највећа власт у нахији шабачкој, био је највиша — самовоља ! (( А што ли нас је сазвала ова самовољна бекрија?" То је питање разговетно ћутало на мутним челима искупљених домаћина и домаћица , то је све што се могло чути у шапату оних малих, заплашених гомилица. Тако је народ, готово до подне, пржило врело летње сунце. Данас би, у оваком незгодном положају , Шапчани лаким летњим шеширима, а Шапчанке лепезама и свионим сунцобранима одбијали жестоке зраке од себе; али онда, изнад Фесова, ничим незаштићених, пекло је и