Otadžbina

ЗЛАТНА ГРИВНА

111

Председ. Опомињем оптужене, да није слободно говорити мимо онога, што се буду питали. Изволте госпођице на одређено место. Слушајте пажљиво и на сва питања о^говарајте јасно и отворено, без икаквих околишења, — па се можете надати од стране суда сваком могућем призрењу. Милунка. (усправи се, поноснто) Господине ! Закон вам даје право да ме судите како вам савест налаже , — али нико вам није дао, нити вам може дати права да ме вређате тако очигледно. Невиност не двори милости, а призрење и сажалење поклања се само бедницима. И пошто сам дужна поштовању према себи самој, — то стојим пред вама тражећи правде а не милости, коју би сматрала за већу поругу и од саме срамне осуде. (оде на место) (сви гледају зачуђено један у другога) Војислав. (у усхићењу) О, како је величанствена у овом тренутку ! Трнко. (осмејкујући се злобно за себе) Тражи правду... ха ха ха!... правду ! Милунка. Ја сам готова да вас чујем, господо судије ! Председ. Ви се и сувише уздате у себе, а међутим знате врло добро, да се окривљујете за злочинство оиасне похаре , и да су докази Милунка. (упадне му у реч) — урнек мрске освете једног подлаца, који мисли, да сиротиња ,ако нема блага, не треба да има ни части. ТрнКО. (за себе) Ха, ЗМИЈО.... (гласно председнику) ГоСПОДИНе, такову увреду мирно Председ. Можете сасвим мирно слушати, јер ако се не варам (ударајући гласом) ваше име није било ни споменуто. Трнко (збуњено) Није... али Милунка. (значајно) Још од старина прича се о пчели за клобуком. Трнко. (за себе, јетко) Проклетницо! (звера уплашено па прибрав се, председвпку) Господине, толика смелост... Председ. (значајно) За мене је од особитог значаја. Суд ће то већ имати у виду. Немојте с тога баш тако црвенити и бледити. Та ви стојите пред нама као тужилац. (за себе) Овакво понашање — ја већ почињем сумњати... Трнко. (за себе) Само смело, — јер ако и најмање посумња, све је изгубљено. (гласно, усиљено) Имате право. Ја сам тужилац. ВојИСЛаВ. (гледајући паЈкљиво на Трнка, за себе) Али ћеш у часу бити тужен.