Otadžbina

112

ЗЛАТНА ГРИВНА.

Председ. Изволите, дакле господар Трвко. Разложите нам, зашто се тужите. Трнко. Двадесет првог Маја , око 5 часова из јутра , прошав кроз моју средњу намештену собу , опазих да је отворена шкриња, у којој сам држао особито наручене драгоцености. Знајући, да је свакад закључавам , престравим се , и притрчим да видим , — кад ал' вратаоца одбијена. На поду и једној столици угледам неке алате и једну лепо извезену женску мараму. Одма сам посумњао да није учињена похара, — и збиља се уверим. Шкриња је била нразна. 0 места јавим полицији, која дође на лице места и отпочне нужни извиђај. Председ. Јесте ли у том тренутку сумњали извесно на кога? Трнко. У оном тренутку био сам тако збуњен, да нисам био кадар ни мислити. Председ. Колика је вредност похараних драгоиености ? Трнко. По списку, који сам одма направио и поднео, од прилике чини преко 300 дуката. Председ. Можете ли познати похаране драгоцености, •— кад би се пронашли ? Трнко. Разуме се, — као моју својину. Председ. (показује) Јесу ли ове ? Трнко. (приђе И разгледа) Јесу, — али ту не достаје више.од половине. Председ. А ова гривна, — је ли и она ваша ? Трнко. Јесте. Председ. Познајете ли ове алате ? Трнко. (иогледа на Милунку) То су они исти, које сам нашао крај шкриње. Председ. Јесте ли познали чији су ? Трнко. Нисам. Председ. Главна врата, кроз која се улази у ваше ообе била су закључана, као што сами велите, прозори тако исто — одкуда је дакле могао ући злочинац? Трнко. И ја сам се онда чудио, али сад ми је све јасно. Председ. Како то ? Трнко. Пошто је полицајна власт пронашла коме пр^надлеже ти алати, и пошто је у исто време нађена гривна, и после један део од адиђара, — то ми је јасно, да је то могла извршити само оптужена, да ли је сама или је била с"ким год у споразуму, — то не могу тврдити поуздано. Само знам извесно, да у то доба, осим ње, никог другог није било у мом стану.