Otadžbina

ЗЛАТНА ГРНВНА

119

1. порот. Но, — одговорите! Перунча. Ја не знам. Могуће. Али мени се чини да нисам. А збиља! Била сам дан пре тога. Тако је, тета Иконија, тако. Дан пре тога. Ти си се омела. Трнко (за себе). Умало се не издаде. Војислав (заоебе). Како се збунила 9 Мора да је била. Али зашто пориче ? Иконија. Можда сам се омела. Можда. Али мени се чини да је ипак тако као што ја кажем. Председ. Можете доказати ? Иконија. Не знам како, — ја сам била сама. Пресед. Онда се може веровати само једно или друго. А суд може узети на сигурно само оно што се заклетвом потврди. Но пошто се вама (Икоппји) као матери не може понудити зеклетва , то остаје сведокињи г-ђи Перунки Лепотићки, да своје искаче потврди са заклетвом, пошто је њена сведоџба и тако значајна , да је суд позван по њој изрећи своју пресуду. И с тим закључујем претрес. Господине државни тужиоче, имате реч. Држ. тужиоц. Пошто и на самом данашњем претресу није се могло прибавити више до једног основа подозрења противу г. Мишљеновића, — а то је његово сопствено признање да је тога јутра кад се догодила похара, био на састанку с оптуженом, и пошто се код њега није могло наћи ништа, што би стајало у свези са догодившим се злочинством , — то из недсстатка диказа одустајем од тужбе противу њега. Но што се тиче оптужене Милунке, то морам подићи тужбу због нлочинства опасне крађе по I \ 170 и 17 4крив. пост. и тражити, да се као главни кривац по ? § 85 а), 89 и 100, осуди на пет година робије из ових разлога: Перунка (стресе се и опуети очп к земл.и). Ух ! Иконија (врисне). Кћери ! кукавно моје дете I Мидунка (очајно). Пет година ! Председ. То још није судска пресуда Не очајавајте. Трнко (за себе злобно). Али ће бити ! Држ. тужилац. Оштећени тврди, да је оптужена била тога вечера у његовом стану, ■— мати њена то оспорава. Но нађени алати на лицу места похаре, које оптужена признаје као своје, — иду у прилог исказа оштећеног. Услед доставе сведокиње Перунке полицајна власт ископала је један део од похараних драгоцености у варошком шеталишту, и пошто иста г-ђа Перунка сведочи да је у то доба видела оптужену да уочно брзим корацима иде шеталишту, тамо нешто чепрка по шипрагу и чим је њу угледала побегла, то