Otadžbina

ЗЛАТНА ГРИВНА

ДО сад није враћено. (наппше неколико речц на парче артије и преда стражару) Нека се одмах донесе. (Стралгар о:еј Држ. туж. Осим читања тог писма, јесте ли о чему год другом говорили ? Во.јислав. Јесмо о — нашој будућности. Председ. А знате ли што казати о овим драгоценостима ? Војислав. Ја сам их први пут видео код истражног судије. Предеед. Где сте се састали с оптуженом? Војислав. Ја сам је чекао код шеталишта, и после нашег разговора, ја сам је испратио скоро до уметничке академије. Председ. Можете ли се огшменути, какву је хаљину имала на себи? Војислав. Чини ми се да је имала црну или загаситу. Председ. (Перункп) А ви велите да је имала ову ? (показује) Перунка. Баш ту исту. Војиелав (плане 1. зграби хаљину). Ви велите ову ? Загледајте добро, да се не варате. (показује јој) Ова је беличасте боје.... Перунка (збуњвно). Ја сам добровидела. Ту је имала на себи. (за себе) Шта хоће он с тим питан.ем ? Војислав (рзгледајући хаљину). Ха ! И ви тврдите на сигурно? Перунка (отежућим гласом). На сигурно. Војислав ( остављајући хаљину, за себе). Хвала богу, — она је спасена! (оде на своје место) Председ. (Милунки) Имате ли ви што да приметите на говор г. Мишљеновића ? Милунка. Он је говорио сушту истину. Председ. А на сведоџбу госпође Перунке ? Милунка. Да је од почетка до краја измишљена. Председ. (Перунки) Имате ли ви да кажете још штогод по овој ствари ? Перунка. Што год сам знала, — све сам исказала. Више немам шта. 1. порот. Ја мислим , да ћете имати. Реците нам, јесте ли се тога дана састајали с оптуженом или њеном матером? Перунка. Нисам. 1. порот. Али стара госпођа вели, да сте тога јутра били код ње? Перунка (уплашево). Она вели — она? Иконија. Зар се не опомињеш да си долазила ради неке наруџбине? Перунка (за сес.е). Шта сад да кажем ?