Otadžbina

132

писма „отаџбини®

дакле 1б4-та година од како су почеле излазити После њих најстарије су Московскш В1домости, којима је сад 126 та год. Њих је прво почео да издаје Московски универзитет основан 1755 год. Никад до сад није се новинарска литература развила у Русији као последњих година. Почетком 1881 год. очекивало се да се појавц много нових листова, за то што се рашчуло да ће се изменити закон о цензури и раширити права штампе. До сад су се само престолне штампе — у Петрограду и у Москви — користиле слободом коју цензура даје на основу закона од 1864 године ; а у провинцијама су штампе под цензуром која је такође у цоследње време доста олакшана. Сад је цензура у опште блага према новинама, за то се у почетку ове године у провинцијским руским варошима појавило нових новина и журнала. У овом писму намеран сам да свратим пажњу читалаца „Отаџбине* на новине Р у с б које су почеле излазити при крају прошле године (15 Новембра), као на једини врло карактеристичан орган партије, чије су имале и имају највећег значаја у политичком животу руског народа. Само име уредника тога листа И. С. Аксаков, довољно показује општи правац тога листа. Развитак тако званог СловеноФилства у Русији врло је тесно скопчан са породицом Аксакова. Према томе , мислим , требало би проговорити неколико речи о Аксаковим словеноФилима. Породица Аксакова једна је између оних које су веома заслужне за руску литературу. Отац И. С. Аксакова , Сергије ТимоФејевић, био је познат иисац. Монументална су његова дела „Семеинал хроника" и „Расказн Багрова внука" у којима је врло верно и тачно описан живот руских спахија — помјешчика — из краја прошлог и почетка овог века. Као изврстан зналац руског језика, он је својим списима показао обилност и богаство руских народних израза, што је у своје време било готово са свим ново за руске писце, који су се служили језиком, који је створила литература. Друге две његове књиге : „Записки ружеинаго охотника," и „Записки обг уженвн рнбн" претпостављају узор вештачког описа лова с пушкама, и риболова. С. Т. Аксаков живећи у Москви био је у тесној свези са свима руским писцима. Тако је Гогољ био прави пријатељ породице његове и у Аксаковљевој кући први пут је читао многе од својих најбољих дела. Имена двојице синова С. Т. Аксакова — Костантина и Ивана Сергијевића, заузимају одлично место у историји руске литературе. Константин Аксаков умро је 18 61 год. таман кад је најдивније почео да развија свој рад. Он је био врло учен и добро је знао руску