Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

25

Овако, готово , неочекивана одсудност турска, сад убије и оно мало поуздања у нашој пешадији. Наш се низ у почетку и за кратко време одупираше, али затим одмах поче полако да попушта. Изван обичаја, попуштање ово пренесе се и на један део наше артиљерије. Капетан Васић, кога сам нанред напоменуо као пример одушеељења, прекине уједаред ватру у својој батерији, командује : „назад на предњаке," и у највећем трку , као облак са целом батеријом пројури сву позадину измеђ њега и шуме, за тим, тако јурећи , ударајући колима о грмове и просипајући из сандука картече и Фишеке, гурнекроз пешадијску резерву, па пошто "је растроји и деморалише, он продужи такодаље друмом, док најпосле не доспе готово до планинице, читави 3 — 4000 метара иза бојишта! Ту се зауста ви, командује најпре да се сјаши, а потом да к вољно п .... Турци сад окрену сву своју топовску ватру на 12 'н, батерију. Она топовска зрна која су батерију ову пребацивала, падала су близу и онако већ растројоне резерве, те је тиме још јаче растројаваху, тако, да од четири батаљона ниси могао на случај потребе извести у борбу готово ни једну чету. Све могуће трубе, које у један мах свираху „Збор," и сви напори оФицира, па и самог команданта г. Јовановића, не помогоше да се ред поврати. Беше завладала у њој страшна паника. Међу тим турска пешадија беше већ у велЈ.ко у ОФанзиви. На нашој пак страни све беше у одступању. На нослетку, готово у једној висини са пешадијом, поче се повлачити и 12 & батерија, коју брањаше једна чета ваљевске бригаде 11 класе. Ова, по мери свога калибра, неприродна заштитница одступајућој пешадији нашој гмижући полагано кроз тешке орнице Лубничке, постане сад једини објект топовским зрнима непријатељским. Изишав на друм, батерија ова дође до резерве готово у исти мах, кад беше све у нереду и одступању. Срећом Турци нас нису гонили ! Иначе, ко зна шта би било ? !.,