Otadžbina

26

НА ГРАНИЦИ

Као што видиш, дакле, у оступању овом улоге су се труиа измениле. Батерија капетана Васића која је пређе била најближа непријатељу, сад је далеко од њега, резервне трупе помешане готово са онима које су биле у I и П-гој бојници, 12 & батерија скоро на послетку. Правилно „маршовање" беше претворено у неправилно (< путовање." Око заранка дођосмо близу Планинице. Ту стајаше на друму батерија Вазићева. На путу грдна прашина ; сеизи сјашили, а коњи од тешке жеђи и умора повили вратове и главе к земљи. Не прође много, па ето ти г. потпуковника Јовановића са целим његовим штабом. Дође и он код батерије. Капетан Васић му, мислим, нешто рапортова. — — —

Са овим се сврши сво. У неко доба ноћи, онако разбијени, гладни и силно заморени дођосмо у Луково. Прву клупу коју нађох у механи, узех, легох на њу и готово без подметача заснах. Тек сутра дан, пошто сам се пробудио, судио сам као што ваља о последицама ове кобне борбе. У штабу потпуковника Лазе могле су се чути тада свакојаке ствари. Између онога што се као најважније и најзначајније ту могло чути беше то : да г. Хорстиг, који је ка ошто већ знаш узрок овој борби, није остао доследан својој речи, није, зна1 Нека нам не замерп наш пријатељ, што свај пасаж рз његовог писма изоетављамо, али нама се чини, да то место ни мало не разјашњује неуспех наших трупа 26-ог Септембра, који је био последица са свим других оаката, на које је у осталом доћољно ударено овим писмом. Ур.