Otadžbina

Н А ГРАНИЦИ

завојишту), даље, неколико инглеских лекара, који су ми свагда долазили чак из београдске инглеске болнице кад год су ми требали, па онда г. Берингтна Кенета са инглеским колима за рањенике, и неколико милосрдних сестара. Међу последњима беше једна врло честита госпођа из Русије, коју сам молио да не иде, јер је сваки дан очекивала да —- роди, али несам је никако могао одвратити. Њен је муж био ОФицир у бригади Медведовскога. с( Што буде моме мужу , то нека буде и мени и моме чеду под срдашцем", рече ми она од прилике. Мило ми је, што сам се по свршетку рата уверио, да се ни њој ни њеном чеду, ни њеном мужу није никаква несрећа догодила, и ако су били у највећој опасности. Офанзива наше луковске војске предузета је 5-ог Октобра, али на жалост без успеха који се очекивао. Нас беху опет преварили, да у Зајечару нема више од (( неколико" батаљона... Битка на линији Метовница-Планиница — Вражогрнац показа, да је Осман-пашина војска сва још у Зајечару и његовој околини. Сва напрезања честитога потпуковника гроФа Келера на висовима Копите — осташе без успеха, или да се послужим речима званичнога извештаја у „Српским Новинама" (бр. 221): (( ГраФ Келер сузбио је непријатеља" и ако је он био нападач. После те кратке епизоде опет заборагисмо на луковску војску , о којој се само у неколико говорило, па се опет обрати сва пажња на леву обалу Мораве. Прављена су многа пољска утврђења, грађени су лагуми (мине) у опште из свега се видело, да се спрема за очајну одбрану на висовима лево и десно од друма, који води из Ђуниса у В. Шиљеговац. Међу тим ни Турцима као да се није хитало са ОФансивом. Мај°рс их је бранио тиме, што је било ђоја (( примирје," али оно истече нашега 20- га Септембра (рачунајући баш од оног дана, кад је њима саопштено из Цариграда