Otadžbina

30

НА ГРАНИЦИ

да не нападају), па прођоше читаве две недеље, а Турци не нападају.... Из тога се јасно види, да су поред свих својих победа још подобро зазирали од наше војске. При свем том што су Турци спрам наше моравске војске имали по признању самога Мајерса 1 четири дивизије (Сулејман, Фазли. Адил и Селами паша) и у њима 56 батаљона, 30 ескадрона и деведвсет топова, стајаће војске и 4.000 башибозука и Черкеза, осем тога у логору нишком 18.000 регуларне пешадије, 6 ескадрона и 4 круповске батерије, при смем том, велим, Лбдул-Керим паша и његов Фактотум Ахмед-Ејуб-паша нађоше, да је паметно још причекати поткрепљена која већ беху на путу из СоФије, и тек по што су та поткрепљења стигла (Мајерс каже, да их је свега било 9 батаљона и једна батерија), Турци су се решили да нас нападну, а то је било 7-ог Октобра, дакле пуна два месеца пошто су напали на Алексинац и пуних 40 дана по што су С( са свим уништили српску војску". Ми смо видели, да су у турском главном стану гледали да то оклевање протумаче високом политиком, која ђоја није Турцима допуштала, да у Србији нагло напредују. Али како се та политика промени кад Абдул-Керим стави спрам нашега танкога кордона од Алексинца до Вукање пуних сто хиљада низама и башибозука и преко сто топова најновије системе? 5-ог Октобра заповедио је сердар екрем своме Ахмед Ејуб-паши да 6-ог почне општи напад на српске позиције, остављајући њему детаљне диспозиције. Ахмед-Ејуб није могао тога дана отпочети — због „ружног времена". До душе с ночетком Октобра настаде таква хладноћа и кијамет, да смо се ми у Делиграду надали, да ћемо у томе ружном времену добити силног савезника, а заборављали смо, да су се танке блузице на целој првој класи наше војске, бшЈе тотално исцепале ратујући и бивуакујући цело лето, не помишљасмо, да огромна већииа наше 1 У њег. пом. књизи стр. 68