Otadžbina

ЗВДНОВДЊЕ СТЕФ1НЛ ТВРТКЛ (1ВбВ—1376) од ЈУ1 и ^ оша Ј1. Ј [ејиновииа I Последње године владе бана босансног Стефана КотроманиЋа 1 Ни један век није толико значајан у босанској историји као четрнаести, јер тада се Босна труди, па најпосле и успева, да постане самостална и независна. На томе ради сада СтеФан Котроманић, који тако рећи утире стазу својему великоме последнику и синовцу Твртку. 2 Али четрнаести век, осим што има показати Босну као самосталну, има с друге стране највише значаја и за Србију, јер је тада ова доспела на врхунац своје моћи и снаге. Владаоци Босне и Србије у овоме веку, најзнатнији су у њиховим историјама, а то су Твртко и Душан. Но и ако је четрнаести век за ове земље од толикога значаја , ипак је он с оним истим ужасима , који 1 Доеада су неки исторпци погрешио звали Котроманпће Котромановићима; овако се они сами не потппсиваху. То се види у Пуцићевим «Српским споменицима», у књизи I. на стр. 1 28, где стоји : в ГОСПОДД П()11С1{Т»ТДД КоТ[>ОУДПНКБ... С(

2 У својему «Ор18и ји^озТауепзкШ поуаса» на стр 240. С. Љубић овако суди о претходнику Твртковом : «У повјести Стјепановој немамо ни једнога чина, с кога би се дало известно казати , да је он тезкио својој држави самосталност извоје вати» , а на стр. 203 истога дела вели : «Стјепанова главна намјера за цијелога владања бјеше та, да своју породицу на босанскоме пријестолу одржи и утврди, али се у то неисказао толико одважан, колико би требало.» И доиста, СтеФанову тежњу за самосталношћу државном можемо изводити и назирати само у његовим одношајима према млетачкој републици и угарскоме краљу, на пр. године 1345. Прилике и стање у коме се налазио, довољне су да га унеколико извине, што је «слијепо слиједио угарску политику.»