Otadžbina

58

БАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА

обпчно вечито прате историју сваке земље. Историја Босие показује нам низ вечитих бораба , било црквених , унутрашњих , или за самосталност и одржање. И живот је борба, па се то и у историји показује. Босна као и Србија нема да забележи много сјајних дана у својој историји. Али је ипак ова друга у томе срећнија. Док Босна до четрнаестога века махом показује своју зависност од других моћних суседа, дотле Србија има дана, у којима је била сасвим самостална и независна. Да је Босна остала и даље у заједници са Србијом, у којој је била у старо доба, могуће да би до четрнаестога века историја ових земаља била у многоме другачија. Расцеп тај, који се догоди негде између 950 —1150 год. 1 оделио је и историју тих области тако, да нам идући векови показују трвење између једнога и истога народа. Милутин се трудио да потчини Босну, а Драгутин је имао један њен део у својој власти, 2 па се тај исти смер од стране српских владалада и доцније иоказује, када ступа на престо најзнатнији владалац српски Душан. Но не само да су српски владаоци тежили да себи потчине Босну и да ]е присаједине Србији. С друге стране имала је она још једног непријатеља, који је гледао да се користи, кад год је она бнла у неприликама. Та друга сила беше угарска крал^евина. Она је у томе више успела од Србије. Тако, откако је Босна први пут постала зависном од Беле III, краља угарског, отада је сматрана од угарских краљева као њихова провииција. 3 За владе 1 Види чланак Илариона Р варца оПешто о Боони дабарској и дабро-босанској епископији о српским манастирима у Босни.» Годишњица II. стр. 241. 2 ШсЈет стр. 243—245. 3 У својему чланку «Нешто о Восни д.<б».рској и дабро-босанској епископији и о српским манастирима у Босни» (В Годишњипу II. стр. 242 — 243). Иларион Руварац доназује да је неосиовано мњење нсторика, по коме је Босна потпала у зависност од Угарске пре Беле III. Заједно са Стојаном Новаковићем он не верује да је истинито мњење ШаФарикоРо , по коме ј« Босна освојена од Немање г. 1169., мислећи да је то овај погрешно узео из Енгела, те зајелно с Пејачевићем дрши : «ап1е Ве1ат III. Нт-П^агте ге§ит пет1п1 е1 тиНо тЈпиз Возпат 1;епш8зе ; ћапс \его (зсШсе!; Возпат) поп шз1 ех1ег\ - 13 Ве11е III апп13 т с11еп1а1ит Нип^аг^ае сопсез818зе аппо 1197.»