Otadžbina

КЊИЖЕВВИ ПРЕГЛЕД

Баз зеШкЉе Кискеп с1ег РШвзе. (Мицање река по ребарке.) То је тема, о којој је наш познати писац Јов. СтеФановић Виловски држао у бечком геограФском друштву јавно предавање. У говору свом покушао је да докаже, које природне снаге упливишу на ток реке, те је постепено у страну (по ребарке) потискују, и врло је схвагљивим начином ове доказе извео. Као прва снага овог рода, која упливише на мицање река у страну, наводи предавач распадање стена упливом времена. Отуд и нагомилан шљунак и згура наваљују на реку, и потискују у страну. Правци планинскчх коса упливишу |такође на измену тока реке, нарочито кад косе допиру до самих обала, а на противној се страни налази долина, где се река може по вољи вијугати. Од уплива је и то, да л' је страна брда, која се спушта к реци, окренута југу или северу. Оа осоја — јужне стране — се с пролећа снег лакше топи и вода брже отиче. На дрисоју напротнв топљење снега спорије је. Взда не отиче нагло, већ се понова заледи пре нето што сиђе низа страну. Тако се крећу и читави залеђени делови па уз пут овај лед круни камсн 0 тога је силазак шљунка на присојној страни обично знатнији него ли на осоју. Нагомилан шљунак силази у виду потока, и одбија реку' у противну страну. Ветрови, који у једној долини владају , такође уплавишу на промену тока река, нарочито на њено мицање по ребарке. Јака је кошава н. пр. узрок што се средњи ток Дунава и Тисе премешта са истока к западу. Код Сенте на Тиси и код Мохача на Дунаву имамо примера овог мицања реке услед навале ветрова, који шибају таласе на једну обалу, и тиме је круне. Ветрови упливишу на измену тока река још и наносом живог песка, као што видимо на доњем Дунаву, у нашем кључком срезу.