Otadžbina

НЕ СУДИТЕ БРЗО

75 9

средњега стаса. Носаше се лепо: чохасте турске хаљине, црвен Фесић са подужом китком ; лепо певаше и играше у колу међу девојкама. Имађаше само остарелу мајку, коју поштоваше искреном, синовљом љубављу, а тетка Ката, како је обично позиваху, имађаше само њега јединче, сунце своје, како га обично зваше. Јован поче од скора радити у варопшци Н.., али му трговина пролазаше добро, пазариваше доста, те са тога навуче на се мржњу својих комшија, дућанџија, а беше слободан те претресаше чешће по каванама послове у општини, па са тога изазва гњев општинскога кмета. Међу тим, он беше разборит, бистар младић, и право да кажем, 1а га нисам рђаво гледао. Када божијом помоћу радња Јованова поче живље куцати, његови суседи, л> уди већ у годинама, али пакоснога орца, као што је обично наша ћиФтарија, ударише у ларму : како је Јован навукао еспапа и даје јевтино, јер мисли да не плати повериоцпма ; а опет муштерије са села, сељаке, одвраћаху , да не пазаре говорећи им: да код (( оног момчета" еспап ништа не вреди, да је платно, истина јевтино, али труло, да су памуклије место памуком кучином испуњене , да су му весови у дућану стари, па преварбани и т. д. Међу тим то ништа не поможе . Јован трговаше и даље добро. Сељаци и опет долазаху к њему да пазаре, што им је потребно за свечане дане. Тетка Ката имала је сиротица троје деце. — Једне годнне, беше бога ми давно, умре јој муж, покојни газда Стојан, бог да му душу прости. Друге године ударише несретне гушобоље, па јој умреше двоје деце . Ко ће као Бог. Од њих троје. остаде јој, дакле, само Јован. Он беше сада сва н>ена радост и утеха. Када отиде недељом на посело код Јеле газда Павла Пушкарића, а њене друге стану наваљивати на њу, да јој жене Јована. Једна му нуди сестричину, друга ку-