Otadžbina

88 трговачки друмови по србији и по воони у средњем вијеку

вар и Дубровник ; 4. Византијска област Драч ; 5 Словенска племена Србије и Босне за раног средњег вијека; 6. Државе и границе у XIII—XV стољећу ; 7. Рударство; 8. Дубровачка трговина ; 9. Трговачки друм са ушћа Бојане и Дрима преко Призрена и Новог Брда у СоФију; 10. Из Бара, Будве, Котора у Брсково и Пећ ; 11. Из Котора у Пљевље ; 12. Из Дубровника у Ниш ; 13. Са ушћа Неретве преко Босне у Угарску ; 14. Из Спљета у Босну ; 15. Из Хрватске преко Босне на Косово ; 17 Са Саве к југу. У првом се одељку говори о грчким колонијама и првим почецима трговине на далмантинском приморју у VI и V стољ. прије Христа ; како су Римљани овладали Далмацијом, која је тад обухватала не само данашњу Далмацију но и Херцеговину , Црну Гору, и дијеловеИстрије, Хрватске и Арбаније; о даљем распростирању римске власти у Дарданији и Мезији суперијор; о диоби Далмације под Диоклецијаном на двије области : Далмацију и Превалитану ; о варошима које су у то доба цвјетале на далматанском приморју и у унутрашњости ; и завршује како су Дарданију, Мезију суперијор и Сирмијум заузели Словени. У другом и четвртом одељку и дијеловима старе Далмације и Превалитана који су остали Византији послије доласка Словена ; о варошимм и о острвима, које су спадале под те двнје области, и о њиховим становницима. У трећем одељку говори о Епидаврз, његовом положају и околини, за тим о Дубровнику, који су основали становници Еплдавра ; наводи узроке за што се морао стари град наиуштати ; о положају Дубровника и његовој околини ; о постепеном проширењу области дубровачке и начинима, којима је то извршивано. У петом одељку говори о границама старих српских области у X—XII столећу. Ову је тему опширније израдио г. Стојан Новаковић у Х1_,УШ Гласнику срп. учен. друшт. стр. 1 —151 (и на посе је штампано): Сриске области X—XII