Otadžbina

ТРГОВАЧКИ ДРУМОВИ ПО СРБИЈИ И 110 БОСНИ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ 89 столећа ире владе Немањиие. Седми одељак о Рударству преведен је у 14 и 15 св. (( Отаџбине. в Прије него пријеђемо на саме путове донијећемо, у цјелини још и шести и осми чланак: о српским државама и о њиховим границама у XIII—XV стољећу, и о дубровачкој трговини, да би боље разумјели за што су путови узимали овај или онај правац и шта се је преко њих по највише носило. 1. Српеке државе и њихове гравиде у XIII—ХУ стољ. Сад ћемо да изложимо назважније нромјене области, које су се у XIII, XIV и XV спољ догодиле дуж главних трговачких друмова у Србији и у Босни, не улазећи при том у историјске или генеалошке појединости. Пошто је Немања ујединио српску лржаву, почела је она размицати своје границе готово искључно према југу, и непрестано се проширавала у том правцу на уштрб византијске царевине. Краљ СтеФан Урош II Милутин (1282—1320)освојио је велики дио Македоније и Арбаније ; његов унук СтеФан Душан (1 3о 1 —1 355) који се (1346) крунисао за цара српског и грчког, освои остатак Македоније. заједно са Тесалијом, Арбанијом и Епиром. Главне вароши српске државе постадоше Призрен и Скопље. За ово вријеме Србија је мало проширила своје грапицо на сјеверу. Само СтеФан Драгутип (12.77 —1282), пошто је оступио од српског пријестола, владао је од 1282— 131 4 Браничевом, Мачвом са Биоградом, Сријемом, Соли и Усором, које су земље опет припале Угарској, која их је давала бановима. У западним земљама, Дукљи, Травуније и Хуму, владали су у XIII и у почетку XIV стољећа чланови породице Неманића, удсвице краљева и престолоналтпљедници. Српској влади у Хуму грозила је опасност од босанских банова (под угарском врховћом влашћу), који су тежили да на овој страни допру до мора. Послије полета који је Босна добила под банови-