Otadžbina

12

ПОСЛЕ ВОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

одбрану, а са северним образује ужи немачки (северни) савез, који је ове државице довео у тешњи одношај према Нрајској но шго Подунавске кнежевине стајаху према Отоманској Порти. На један или на други начин Прајска доведе под своју зависност све немачке државе, а сама собом изиђе из рата ојачана и земљиштем и становништвом. Од 5094 кв. миље и 19 милиона становника, што је имала пре рата, она је после рата бројала 6400 кв. миља и више од 23 милиона становника. Ми смо већ навестили разлоге, са којих смо мислили да морамо трчимице бацити поглед на догађаје у средњој Европи пре него што наставимо излагање наших даљих одношаја према турској царевини. Сад, пошто смо ову диверсију свршили, имамо да допунимо разлоге, са којих смо је учинили. Промена положаја Прајске у Немачкој није донела собом и промену њеног положаја на истоку. Успех прајског ор^жја подигао је, истина, у очима источана углед отаџбини Фридриха великог, али не и њен утицај. Овај није никад ни био значајан, јер Прајска, не имајући никада самосталне политике на истоку, била је вазда верна пратилица друге које државе, а у ранија времена, по правилу Русије. Ретко је кад лична вредност њених посланика у Париграду успевала, да политици прајској на ВосФору створи независан положај, као што је било под вредним и даровитим послаником њеним гроФом Голцем (1860—61) Источани, који имају врло утанчана осећања за питања силе и моћи, остали су и даље да верују. да је Наполеон најмоћнији суверен у Европи. И заиста, Француска јв и даље остала надмоћна на ВосФору. Као што се притисак Наполеонов осећао, више мање, у целој Европи, много јаче осећао се он на Порти, одакле је избио све оотале утицаје, па и енглески, који