Otadžbina

18

ПОСЛЕ ВОМВАРДЛН.А ВЕОГРАДА

Но медаља има и своје наличје. Како стигну гласови у Цариград о демонстрацијама атинским, Порта заповеди своме иосланику у Атини да тражи објашљења, иретећи, да ће иослати ескадру у Пнреј, ако влада краљевска не би била у стању, да заустави иокрет. По влада грчка била је немоћна да покрет заустави, а хетерија постајала је све јача, пошто су први мужеви грчки њој припадали. Немоћна да заустави струју, а неспремна да уђе отворено у борбу, краљевина је ушла у стање неке трзавице, у којој је остала докле је год трајао устанак на Криту. Да видимо сад, како се понашала дипломатија, кад су се ови догађаји појавили. Конзули три силе, заштитнице, грчке, на Криту ни су били сагласни. Докле се руски конзул држао симпатично према устаницима, енглески се резервисао, а Фраицуски се дотле заборавио, да је 15 Августа, на дан свога суверена, овој салон био искитио свакојаким знацима аогрдним за веру и алеме грчко, па одговарајући владици критском на честитања, ове несмишљене речи употребио : ккажите тим бедним Грцима, да одмах ирестану маљакати и бунити се ; иначе Ие сви доћи под мач, јер мој суверен не трии да се ираве тегобе султану. п Једина је била Руеија, која је под зада свој глас у, корист Крицана. Но докле је она дава/1а Порти савете умерености и попуштања, представнпци друге два силе које су иотписале Лондонски протокол од 1830. и гараптовале сигуриост и благостање Крићанима, саветовали су Порти, да прибегне мерама строгости, а впцекрал.у Мисирском, да својом војском иомогне султану угушити устанак Еритски Тада кнез Горчаков, видећи на какву низбрдицу Порта наилази, повиче значајно њеном заступнику у Петрограду ; «коцка је бачена» ! Заиста, криза је била дубоко захватила Турску. II као што обично бива свуда, јављаху сеуТурској, усред спољиих тегоба, многи знаци уиутрашњег незадовољства.