Otadžbina

ПОСЛЕ БОМБАРДАН.А БЕОГРАДА

23

пајмањи повод и прелазећи у рекриминације и објашњавања. На састанку од 7. Марта, изненади ме турски мипистар новом жалбом. Колико се, рече, могао од неког времена хвалити добрим раоположењима , која су се у Србији опажала, толико му је жао ,. што се сад појавио Факат једањ који је сасвим друге природе. Дознао је најпре из Дубровника, а јуче и с других страна сасвим сагласно, да је Србија послала Ц. Гори шест изолучених топова са великом количином муниције ; отишао је, шта више, и један оФпцир српски, да Црногорце лбучава у артиљерији. Топови су Фабриковани у Крагујевцу, одатле одведени на Топчидер, па преко Аустрије у Котор послати. Министар се нада, да Србија нема намеру показивати непријателхка расположења, али је поступак такве природе, да Порти може нанети неприлика, јер дати оружја Црногорцима, то је толико, колико дати пуну пушку детету у руке ; и они су деца па би нре ваљало, њих и њихове сенаторе обучавати „питомости и чуствима човечности.« — И сам, одговорим, читао сам нешто о томе у овдашњим новинама, но кад Порта има тако поуздане извештајз, не смем ни ја о ствари да оумњам, али претпостављам, да су топови поручени за новце, јер као П1Т0 ми заисга имамо једну тополивпицу, која нас је ммого стала, вероватно је, да се није хтела одбити прилика, која би нам олакшала трошкове, које око овог завода подносимо. Само тако могу ја протумачити себи ствар према непроменитим расположењима владе кнежеве. У осталом, ја не видим, зашто би Порта имала да сумња; за њу је равнодушно, хоће ли Црногорци имати шест топова више или мање. — А, то не стоји, одговори ми паша. Пре свега они их нису ни имали, а ми имамо доказа, како такве ствари на њих утичу. Они су се доскора владали мпрно