Otadžbina

26

ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРА

вет министарски поднео је султану извештај противан жељи српској; да се та сметња уклони, Али-паша моли руског посланика, да саветује Кнезу Српском, да се обрати на в. везира писмом, у коме би, позвавши се на ссагдашњз благовољење султаново према народу српском, молио да му се уступи М. Зворник као знак ми лости (1'ауеш') ; паша би тада био сигуран, да би се питање брзо на повол.ан начин свршило. Ја објасним посланику да је. по моме схватању, Порта, под притиском околности решена на концесије ирема Србији, па бојећи се, да Србија не изнесе градско аитање на среду, смера да нас иредупреди Формом, у коју хоће да завије једно текуће питање, јер опа не би изоставила а да не објави свима силама, да је султан учинио нову милост Србији, поклонивши јој М. Зворник. Изредност положаја, која је до сада била за нас, изгубила би се, чим би ми сами себи затворили врата, да можемо од Порте искати «6лаговољења-» онде, где би та реч била на своме месту, као што је у питању о градовима, где је формално ираво на њеној страни. Пошто пак иитање о М Зворнику, где ми стојимо на чврстом земљишту ирава, тече свијим путем, то му не треба ни давати други, изузетни правац. У истоме смислу изразим се ја и турскоме министру спољних послова, кад ми он , и сам непосредно, предложи онај исги корак, за који је тражио посредовање руског посланика. Ствар дакле остане да оде редовним преговорима, као што је и дотле текла, а за олакшање, које је паша желео имати, поднесемо му нову ноту (27. Августа.) Порта је овај пут заиста била решена, да нам М. Зворник уступи, да смо се ми хтели за^овољити њеном концесијом. па даље ништа да не тражимо. Но одкуда ова нагла промена у Порте? Њеној попустљивости много је принело рђаво напредовање њеног