Otadžbina

32

ПОСЛЕ ВОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

„Жалостан положај наше браће, која уздишу под турским јармом, невоље и гоњења, којима су они изложени, учинише, те се не могаше одложити експлозија. Крићани су сами собом дали знак устанка, и Бог је досада благословио њихово оружје. -Ја се надам, да ће овај храбри народ срећно иривести крају борбу,коју је отпочео ; али и ми треба, са своје стране, да чинимо све, што је у нашој власти, да се Кандија може одупирати, и ја се надам, да ће мере, које су предузете, обезбедити овај резул тат. При свем том, преко је потребно, да се покрет рашири, чиме би се снага непријателзева раздвојила, а пигање би добило размере, који би кадри били, да озбиљно привуку пажњу Европе. Вероватно је дакле, да ће друге области отоманског царства брзо поћи за примером Крита. Србија, Ц. Гора, народи на Дунаву зар неће хтети да се користе овим приликама ? Ви познајете боље од мене недовољност снаге турске царевине и оскудицу њене благајнице. Ако бисте и ви ушли у акцију, Турска би се нашла у крајњој забуни ; она би постала немоћна да се у исти мах, на све стране одупире, и свеколико питање нашло би расправу, за којом ми тежимо. Што не би међу нама било уговора, то би се попунило нуждом и силом ствари, која би иеразлучно скопчала нашу акцију и наше заједничке напоре „Грци су прешли преко Рубикона. Сада им је немогуће, да ударе натраг, или да се зауставе. Ми се надамо, да ћемо успети, све и сами да останемо. Одлучност и ентузијазам испуниће наше недостатке, а по неким знацима, ни Европа неће дуго остатиравнодушна, било из интереса, било из нужде, или што се боји европског рата. Није потребно да понављам, колико би нам ваше суделовање било драгоцено ; њему би био резултат не каква проста диверсија, но потпун успех наше заједничке ствари. И ви сте, са своје стране, интересо-