Otadžbina

34

после бсмбдрдаља београда

цео исток изложи опасностима, да стави на коцку судбину народа српског Ако краљевина Грчка, којој племе беше у борбу ушло, која је природан центар своје народности, ако она неби била дужна, да што ризикује за спасење оних својих суплеменика, који су, можда не без наговора атинских првака, ушли у очајну борбу, по каквом би основу била дужна • то да чини Србија, којој ни један део народности још нигде не беше ангажован уборбу?! Грчка влада, која једина могаше примити на себе обввзе у име своје земље, упућиваше Србију на хетерије, које могаху ангажовати одговорност само појединих личности. својих чланова ; грчка влада упућиваше Србију на пут, на коме је чекаше познати план Омер-пашин (чланак VI,) по коме би се све силе отоманске најпре окренуле тамо, где би могао бити главни извор снаге устаничке, а пошто се моћ устанку у извору угуши, да се после тим лакше савладају раштркани, неусредсређени огранци устанка који би се у први мах обишли Ако се овакав захтев са гледишта грчкот путриотства могао и положити, ни једна српска влада, па ни најапсолутнија, не би смела на себе примити одговорност такве авантуре за љубав грчких пријатеља, а не би јој толики ризик могао ни тражити нико, који би имао увиђавности за разлог, а осећања за правду. Писмо Кумундурово имало је великог значења за нас, што је у опгате ситуацију разбистрило, а на по се што је наше одношаје према грчкој краљевини извело на чисто. Оно је у толико више имало значења, што је Кумундурос, два месеца после потписа, овог писма дошао за председника владе атинске, па као министар, није изменио ни за длаку оних својих назора које је овде као хетериста, потписао. Положај је наш сад био јасан ; Србија је била слободна да узме пут, који би најбоље годио интересма српским.