Otadžbina

ЈУГЗОДОВЕНСКА НАРОДНА ЕЦСКА ПОЈЕЗИЈА

да слобода врс,те, огрантене само на известан број подизања, стоји у свези са слободним начином излагања, што у прастаро време бејаше управо свечана „скаска". Тежећи за тачнијим уређењем, стајаху два пута отворена, на којима из тако састављених дугих врста могаше произаћи сштрије одређени стих. Најближи пут вођаше попуњавањем било каквих празнина пли пауза дуге врсге ка стиху од петнаест и шеснаест слогова, или управо ка полустиху сд седам и осам слогова, од куда дељењем постаде осмосложни стнх. По мојем мишљењу мора сс у велику заслугу уписати Богишићу, шго је осмосложни стих далматинскодубровачке вештачке епике довео у свезу са дугом врстом која је казаним начином попуњена и раздељена (с. 89 — 122) и наиме што је осмосложне народне песме обредне садржине свео на првобитну дугу врсту. Докста многе од оних несама са свим стародревнога карактева, које се, растркане по I. свесци Вукове збирке, певају у разним пригодама, а садржином су увек нешто епске (то јест приповетке, понајвише говор и одговор), мени се чини, да се могу свести на првобитну дугу врсту, у коливо су састављене из осмосложних стихова, на пр. бр. 15, 92, 208. 224. 225. 226. 229, 240. 266. 270, 419. 421 461. 598. 621. 630. Међу осталим се од некадашн.е дуге врсте са рефреном још последњи прибија осмосложному стиху, на пр бр. 597 : Зарекох се и заФалих И назвах јој добра помоћ ја добар јунак, драга и мила ! Или у сватовским песмама : Подигни се првијенче Оусрела те добра срећа бријеме ти је. и господин Бог /бр. 54.) Оунце нам је на заходу Шали неву стара мајка Брзо ће нам заћ'; окле има поћ; а невјеста на отходу За то неве и не хаје брзо ће нчм поћ. што је мајци жао : идем мајко, добро моје, бријеме је поћ {('р. 59). Може бити да је више но прости случај, што су скоро све песме, које баш сад истакосме, пореклом управо из далматинског, приморја, из округа дубровачкога и бококоторскога. Тиме би се потврдило Богишићево мишљење, да се стара дуга врста поглавито у југозападним покрајинама преобраћашс обично у осмосложни стих 40*