Otadžbina

8

ПООЛЕ ВОМБАРДАЊА ЕЕОГРАДА

стили да продру до Атине, да пљене и пустоше, чим би се добило повода из краљевине. У тој истој цељи послало би се и на границу Србије десетину хиљада ових дивљих савезвика турских. Вило је у један мах изгледа, да ће Фанатичка странка оасвим преовладати у дивану, па или за собом повући и умерене елементе, или и ове својим једномисленицима заменити. Ко је год познавао новију историју Турске, он није могао овим појавама давати изванредно значеше, јер у свима критичним тренутцима њеним, јавл.али су се и у самој врховној управи њеној наступи Фанатпзма, али они нису никад дуго трајали ; чим су прве обмаие пролазиле, у високу Порту враћала би се обично умереиост. која би јој мало користила, позно долазећи. У овим приликама почеле су биле опадати и мојв дотле никада непоколебане наде. У овим немилим слутњама утврђивала ме је потпуна сагласност свију извештаја, које сам из разних извора прикупљао : сви су се слагали у томе, да Порта не мисли напустити Београд па ни Фетислам. Мехмед-Рушди-паша, велики везлр, уверавас је своје интимне пријател>е, да он «не може, и ни како не м оже п да пристане, да се и ова два града напусте. Кибрислија, Риза-паша и Мехмед-Али-паша (министар марине, зет султанов) допуштали су све друго. али су, нарочито последњи, бацали анатему на свакога, који би туђину предао у руке «дом светога рата» (Београд) и «по6еду ислама. » (Фетислам). Али -паша као да је хтео подлећи, и већ се беше начинио органом диванских Фанатика, говорећи на више места, да се Београд не сме напустити , макар да све силе одобравају српски захтев : „гаре коначна ироааст, но да ми сами отаочнемо раскомадавање царства ". Али-паша гшсао је лично Мутију, да га убеди о немогућности, да се и Београд напусти, но овај му је одговарао, да то, на сваки начин, учини.