Otadžbina

2"

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

19

вити Хтео еам тиме рећи, а и рекао сам, да нам се Београд има датк као чистн концесија. .Та и сада не мислим другачије Кад Порта није смела примити бој да одржи градове, неће га, сигурно, примити ни за кусур. «Ви сте видели из докумената, које сам вам ја иослао, да је пре доласка кнеза Карла све уређено било тако, да је он на готово дошао, и само неколико дана остао, да се изврше церемоније. Ми бисмо имали тај исти начин да усвојимо. Немамо се ни мало бојати, да би то главну ствар нореметило. (( Док сам ја овај рапорат писао, дође ми раше писмо (од 24. пр. мес.) у коме мп препоручујете, да се држим добро и да иогодим нако треба, јер је магновење врло озбиљно. Имате право, и да бисте знали, како ћу ја овде поступати, ево шта мислим. да ми остаје чинитп : не ангажовати се ни у што, све послове радити као и до сад без прекида 1 , мотрити на и чекати Порту да изиђе на чисто. Ако би она позвала кнеза, да дође овде да уреди иојединости, искати да нам их она иокаже , па, као што ми преаоручујете, не оставити ни каква изглед а на концесије од наше стране. „Идући овим путем озбиљно и постојано, ми ћемо постићи своју цел. без жртава. Кад је семе никло, не треба иустити, да се илод у коров и трње иретвори". У опште, од ове нове Фазе, у коју наше питање беше ушло, настала је била, између Гарашанина и мене, толика еагласност у назорима, да су се често нагоа писма мимоилазила на путу тако истоветног садржаја, као да су из једног пера потицала. Природно је било, да је уз сагласност у назорима, упоредо корачала и сагласност у радњи. Докле сам се ја у Цариграду ограђивао од услова, којима би се могла отежати ствар градска, јавлали су из Београда консули својим посланицима у

1. Ово ов тицало одношаја са источвнм народвма.