Otadžbina

ПОСЛЕ ЕОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

жђв док јо још вруће, па за то расправим сам и питање о народној војсци начииом , који нас је такође задовољио. Но каква јемства имађах ја да ће турски министри остати постојанн прн своме објашњењу 1 Смисао писму на кн. Михаила управљеном могао се развући, могао је и другачије тумачење добити у трену * тку, кад кнез у Цариград дође. У томе случају пала би на мене велика одговорност, а ја не бих имао ништа да иокажем у своју одбрану У овој бризи, ја смислим, да, у једном извештају на свога министра, изложим своје преговоре са турским министрима, па да им га на углед поднесем ; ако га они одобре, онда да га у препису саопштим н представниц.ша гарантних сила, као неки вид уговора свога рода. Ма да нас и такав акат не обезбеђује довол^но, колико би могао учинити акат у билатералном облику, опет он беше највише што могах постићи. Што мислих, то и учиних Мој извештај гласи (у преводу) овако : „ЈД ариград 1. Марта 1867, „Господине Министре", „Моја два последња извештаја (од 20. и 21. Фебр.) донела су вам обавештења, која су ми изволели датп Њихове Светлости в. везир и министар спољних послова у погледу на в. везирско писмо, које ми је предато за Њ. П. Св. кнеза. Ви сте видели, да из ових објашњења следује: 1. Да реч а гаран.тија п , која је паменута у везирском писму обухвата, најпре, уверења, која би кнез имао дати в- Порти на њену жељу да предохрани од сваке повреде добре одношаје између кнежевине и сузереног двора, а затим, уређење ^висећих иитања», као што су н. пр, скупљање у Србији бегунаца, који би могли просипати запал^иве прогласе по суседним провинцијама царства.