Otadžbina

иОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

зг>

аорите што пре телеграФом, кад ћу примити писмо, које сте читали в. везиру ?» Још истога дана, (5 Марта) ја утврдим са в. везиром, да и питање о појединостима расправимо нас двојица, као што смо учинили и са главним предметом ; он иристане, да о њима кнеау ништа. и не сиомиње. Међутим је стигао у Веоград и наш уговор, у облику мога очекиваног извештаја, а 9. Марта буде ми јављено телеграФом, да кнез пише вел. везиру, да је примио његово писмо (од 19. Фебр.) које му јавља, да му султан поверава чување градова са јединим условом, да се на бедемима градским, поред српске, вије и царска застава. Кнез је дознао, да се његов агенат споразумео с Портом, да царска влада не тражи од њега ни каквих жргава нити му иолаже услов а ; да се уређење појединости (детаља) односи само на питања, која се тичу непосредно града, као што су топови и гробља, и да је в. Порта пристала на кнежеву жељу, да та питања претресе и расправп са агентом његовим. Проникнут захвалношћу за овако сјајан доказ благовољења, кнез се изражава, да живо жели доћи сам у Цараград, да поднесе султану изјаву ових осећања, чим агенат буде у стању, да му јави, да се његов пут одобрава. В. везир прими са задовољством ово саопштење, па одмах додаде, да он, познавајући расположења султанова, може, у његово име, још сад одговорити, да се долазак Његове Светлости одобрава. У исто време буде предвиђено и питање о етикети према представницима гарантних сила тако, да би кнез, дошав у Цариград, имао први да походи амбасадере, који представљају личност својих суверена, а изванредним посланицима и пуномоћним миннстрима гарантних сила могао би, ако би хтео, указати ту исту пажњу с иризрењем на гарантне дворове. Кнез је већ био на прагу, да се крене у Цариград, а у Београду је још владало страховање. да његов пут