Otadžbina

ПОСЛЕ БОМВАРДАЊА БЕОГРАДА

43

счља кнеза у храму божјем, речма пуним значаја. Пуцнава тонова са града, још под турском посадом, као и из српске касарне, громовити узвици из хиљаду и хиљаду српских грла, тријумФалне капије и веселе тробојке српске — све то представљаше редак, давно невиђен призор у српској престолници, 1 која од дана бомбардања још не беше свога лица потпуно разведрила. Мало и велико, старо и младо, све се утркиваше, да докаже Михаилу Обреновићу III. колико му захваљује, што га ослобођава оне подмукле претње, која висаше над његовом главом одавно, а поглавито од 1862. године. Истина, још стајаху турске страже на бедемима градским, али се народ веселио, јер је осећао, знао је, да га ускоро чека и други светао дан, који ће му донети видл^иве доказе успеха Михаилових, тврда јемства његове сигурности. 6- Априла пре подне била је упарађена војска и орпска и турска на градском пољу, које је било покривено м ногоброј ним народом. 2 Ту су се нашли мухаФис београдсЕ <е тврдиње, Али-Риза-паша, који се с киезом из Цариграда повратио, представници гарантних сила, митрополит, министри, државни саветници, који очекиваху кнеза. У 10 часова појави се кнез на коњу, у генералској униФорми, праћен сјајном свитом, и стиже на трибину уз громовите усклике народа и војничке поздраве и једне и друге војске. Сад настаје читање царског Фермана на турском и српском језику, који је гласио : Његовој Сввтлости, Кнезу Сриском Михаилу М. ОбреШвићу III. «Пошто овај мој високи знак буде приспео, нека је у знању садањем српском владаоцу, кнезу Михаилу, како мени одвећ на срцу лежи, да се безбедност грађана и саокојство Србије, која је саставни део моје царевине,

1 В. пСрпека НоБинев од 1867. бр. 48 2 Види иСрпоке Новине» од 807. број 49.