Otadžbina

ООЛОБОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ

М и н е р в а Сад ћу с' тобом бити Све докле вечност васионом влада, Ти нећеш више горке сузе лити Ја видим Тартар где пред тобом пада Прометеј И тад ће тихо сред ових милина С' љубављу мудрост да се светсм ријв М и н е р в а Ти плачеш мили ? Прометеј О Богињо дивна Радосно срце ове сузе лије ! М и н е р в а И деца твоја весело ће тада У мирној души жртвеник ти дићи, Божаиска љубав да са њега влада Вечити идол на њему ће нићи, Прометеј А идол стари? — 0 док' њега траје Камени престо да над светом диже Да судбу страшну самовољно даје Узаман жеља! . . — — — М н н е р в а Њега нема више ! .. . Гле, тамо леже развалине само Зелени бршљан преко њих се вије Некада престо дизаше се тамо, А сад га трава заборава крије. ГЈоносни престо осветничком руком Сурваше доле твоја деца мила Над њиним оцем док је бесним хуком Тартара мрачног ликовала сила !